Večna Treblinka - naš odnos prema životinjama i holokaust

Čarls Paterson autor ove knjige koja podstiče na razmišljanje o najdubljim korenima ljudskih postupaka u prvim poglavljima kreće od samih početaka ljudske civilizacije dok su naši preci živeli od onoga što su našli u prirodi. U to vreme preživljavanje se sastojalo u borbi za goli život pomoću prirodnih mogućnosti koje su rezultat fizioloških ograničenja.U periodu robovlasništva ljudi su način na koji su podjarmljivali životinje preneli na ljude: najpre na robove pa na celu polovinu čovečanstva – na žene zatim na druge rase i nacije. Tokom dalje istorije životinjski nazivi i tretman povezani su sa onim članovima društva nacijama i rasama koje su smatrane nižima od pojedinaca i grupacija koje su sebi dale za pravo da odlučuju o tome kolika prava (uključujući i pravo na život) imaju oni postavljeni na niže evolutivne lestvice na osnovu proizvoljnih parametara.Sve je to u davnoj prošlosti počelo od odnosa prema životinjama i od „prava“ fizički jačega nad slabijima pri čemu se fizička slabost neosnovano prenosi i na intelektualne i emotivne karakteristike koje se kod onih nad kojima se vlada smatraju niže razvijenima nego kod klase koja vlada tj. tlačitelja. Čak se i naučne činjenice i crkvene dogme iskrivljuju i prilagođavaju takvim „istinama“ da bi tlačitelji sami pred sobom opravdali svoje postupke nad onima kojima vladaju i da bi u ljudima iz svoje klase iz korena sasekli svako saosećanje prema „nižim“ članovima društva. Zato se u prošlosti – kao i sada koristilo i koristi se opredmećivanje životinja i potlačenih grupacija i pojedinaca društva jer kada im se oduzmu emocije i razum onda u očima tlačitelja svako nasilje prema „manje vrednima“ ima opravdanja.Na kraju potkrepljeno velikim brojem primera i jasnim opisima Paterson piše o onome što je potpuno logično da će se izroditi iz krajnje grubog i bezobzirnog iskorišćavanja životinja koje se svrstavaju u rang stvari a ne bića koja osećaju što je preneseno i na narode koji su postavljeni u istu ravan sa tako tretiranim životinjama – na holokaust u kome su Jevreji masovno stradali u Drugom svetskom ratu. Jasno je dato i upozorenje da nema razloga da mislimo da se tako nešto ne može ponoviti i u budućnosti dokle god ne promenimo način poimanja i naše postupke.Zapravo industrijalizovani holokaust i dalje je u toku – holokaust u kome svake godine strada više od 50 milijardi farmskih životinja koje se ubijaju a njihova tela rasparčavaju na pokretnim trakama smrti i na kraju završavaju u prodavnicama pod bezličnim nazivima koji označavaju „meso“ i proizvode od mišića životinja i njihovih iznutrica. Ljudi jedu delove tela tkiva i organe ubijenih životinja ne razmišljajući o tome da su to delovi tela leševa a nekada živih bića koja su se radovala životu osećala i patila isto koliko i ljudi.