Kamen traži prozor

Među koricama ove knjige nalazi se 101 tekst to je jedino sigurno. E sad šta je to od čega se oni sastoje to ne umem ni sebi da odgovorim to jest ispada nekako da ja najmanje o tome znam. Pa ipak hajde da pokušam. Povodom i formom to su novinske kolumne serijal pisan za novosadski Dnevnik. No opet ta je rubrika vrlo brzo izmigoljila iz zadatih okvira i postala nešto što interno i intimno nazivam „vežbe iz hiperstvarnosne proze“. Zašto hiperstvarnosne? Zato što ovi tekstovi nemaju privilegiju odmaka koji donosi „fikcijski“ prozni tekst čak i kada najdirektnije referira na presnu stvarnost. I zato što su likovi i događaji koji ove tekstove nastanjuju odviše realni da bismo imali tu sreću da to makar na trenutak zaboravimo i da o njima čitamo kao da se dešavaju nekome drugom ili nikome stvarnom. A zašto proza? Zato što su to likovi i događaji veći ili manji od života pa im novinarstvo koje je svojevrsna utekstovljena imitacija života najčešće ne može ništa. A i zato što ovo koliko god bilo javno i javnosti namenjeno jeste (i) jedna intimna hronika ličnih paklova sa opštim povodima.Elem čitaoče ovo pred tobom je 101 vežba iz hiperstvarnosne proze. Pojedinačne doze su relativno male ali ta tvar unutra lepljiva je i gusta. Ako je uzmeš progutaj je u cugu. Ne vredi da je ispljuneš – već je u tebi.Teofil Pančić