Rađanje klinike

U ovoj knjizi je reč o prostoru jeziku i smrti; reč je o pogledu. Za naše već izmorene oči ljudsko telo sačinjava putem prirodnog prava prostor porekla i razmeštanja bolesti: prostor čije je linije zapremine površine i puteve utvrdio u skladu sa sada poznatom nam geografijom anatomski atlas. Taj čvrsti i vidljivi poredak u telu je međutim samo jedan od načina na koji medicina projektuje bolest u prostor. Bez sumnje nije ni prvi a ni najsuštinskiji. Bilo je i biće drugačijih raspodela bolesti... Ono što sada sačinjava jedinstvo medicinskog pogleda nije krug znanja u kojem se on okončava već ono otvoreno beskrajno pokretno zbrajanje što ga bez prestanka premešta i obogaćuje vreme čiji tok započinje i nikada ne može da ga zaustavi: već imamo neku vrstu kliničkog beleženja beskrajnog i promenljivog niza događaja. No njegova podrška nije opažanje bolesnika u njegovoj osobenosti već kolektivna svest o svim informacijama što se ukrštaju izrastajući u složenu i bujnu krošnju koja se uvećava do dimenzija istorije geografije države... Bolnica kao i civilizacija jeste veštačko mesto u kojem presađena bolest rizikuje da izgubi svoje suštinsko lice.