Izvan igre na putu

Đuro Šušnjić čovek osobenog integriteta ethosa naučne i ljudske doslednosti nastojao je sasvim sigurno celog svog životnog i radnog veka da ostane izvan zavodljivih igara institucija moći vlasti politike konformizma medija spektakla manipulacija koje sa sobom neizbežno povlače i različita uslovljavanja kompromise i odsustvo slobode zarad ličnog interesa. U takvim igrama Šušnjić je dosledno izbegavao da učestvuje čak i po cenu velikih odricanja kako bi oslobodio prostor za igru nauke poezije filozofije i nadasve originalnog samosvojnog govora i mišljenja. Ostajući na taj način „izvan igre“ ali ne retko i na meti Velikog cenzora Šušnjić je iznedrio i jedan od najsveobuhvatnijih i najoriginalnijih opusa u našim društvenim naukama. Pravi značaj i smisao samog Šušnjićevog opusa adekvatno i potpuno će biti u stanju da procene tek generacije onih mladih ljudi kojima se on obraća još na prvim stranicama svog Razgovora koji je u toku. Jer u odnosu na njegovu kao i svaku drugu „Veliku Priču“ biće potrebno napraviti malo veću vremensku distancu od one koju su prema Đurovom delu ima­le njegove kolege prijatelji „istinoljubivi saborci uspravna hoda“ čiji su tekstovi sabrani u ovoj knjizi. Milan Vukomanović