Nesavršeni vrt

Moderni čovek je još pre dva veka osvojio slobodu: da bira sebi norme i da upoznaje svet ne brinući šta su o tome rekli stari. Ali zar neće morati da plati cenu za tu slobodu? A ako želi da je sačuva hoće li morati da se odrekne opštih vrednosti života u društvu koherentnog i odgovornog ja? Suočeni sa ovim surovim izborom ljudi su osmislili više strategija. Strategija humanista sastoji se u očuvanju dragocene slobode a da se ipak ne odreknemo vrednosti društva i sopstva. To je barem njihova opklada i nju ovde izlažem oslanjajući se na misao velikih francuskih humanista od Montenja do Konstana preko Rusoa. Ljudsko postojanje kod njih liči na onaj "nesavršeni vrt" o kojem govori Montenj: ono nije ni potpuno determinisano silama koje je stvaraju ni beskrajno poslušno pred voljom moćnika.