Dragulj u snegu

Navikli smo da naša deca kao likove u slikovnicama sreću zeke ptice mede... ali krtice? Osim da žive pod zemljom i da ne vide dobro ni mnogi odrasli ne znaju o njima puno više. Ne viđamo ih često zato o njima mnogo i ne razmišljamo a predstava koju o njima imamo obično nije pozitivna. Slilkovnica „Dragulj u snegu“ razbija naše predrasude ko može biti glavni junak slikovnice jer je upravo Krtica glavni junak. Odmah ćete je zavoleti. Ona jedne zime upoznavajući svoju šumu otkriva čarobno i u onome svakodnevnom. Bavi se veoma hladnim poslom (kopanjem krtičnjaka u zemlji prekrivenoj snegom) ali postepeno otkriva čari zime raduje se i reaguje baš kao dete tj. na deci primeren način. Ona uživa u kotrljanju dok oko nje pršti sneg ostavlja za sobom tragove u snegu kliza se niz padinu baš kao kada se vaše dete sanka... Pronaći će hladan klizavi svetlucavi dragulj i poželeće da ga pokaže svojim prijateljima. Ali kao u svakoj bajci i dragulj ja čaroban. On klizi beži menja se... Prijatelji male Kritice Jež Veverica i Zec objasnili su joj da je njen dragulj zapravo „obična“ ledenica. Nisu se podsmevali njenoj grešci nisu je omalovažavali niti se oni sami pravili veoma pametni. Uostalom kada su se okrenuli da kroz zalazeće sunce još jednom pogledaju drvo sa koga su visile ledenice prizor jeste bio čaroban a ledenice jesu bili dragulji koji su se njihali sa grana. Zaista ko određuje i od čega zavisi da li ćemo nešto proglasiti čarobnim ili uobičajenim? Od mašte uverenja i pogleda na svet posmatrača. Ili je Krtica baš kao i vaše dete – dovoljno malo da mu možete ponuditi bajku i tamo gde je odrasli više ne prepoznaju. Umeće pronalaženja čarobnog u svakodnevnom i jeste osobina detinjstva koju odrasli najbrže izgube.