Klementinino pismo

U petak ujutro sam se probudila pomalo uzbuđena: posle današnjeg dana više neću morati da trpim gospođu Najdžel. Osećala sam se i malo zabrinuto kao da će se nešto loše desiti ali ne znam šta. Saznala sam u školi. „Krenućemo u skupštinu grada posle ručka“ objavila je gospođa Najdžel. Podigla je obaveštenje. „Piše da ceremonija počinje čitanjem pisama u jedan.“ Zamalo da dobijem srčani udar. Celo jutro sam sedela kao smrznuta a srce mi se stezalo u grudima. Bila sam totalno tiha da nisam čula ni jedno jedino: „Klementina moraš malo da paziš.“ A to je bio novi rekord za mene. Pretpostavljam da je to jedna od prednosti srčanog udara.