Dnevnik jednog psa

Likovi i događaji iz ove knjige potpuno su istiniti. Sve se zbilo u jednom letnjikovcu blizu Beograda tokom 2003. i 2004. godine a potomci glavnog junaka sada ispisuju nove priče. posmatrajući svoje ljubimce autor je shvatio da pisanje o njima ne zahteva maštu nego istinu. Stoga je svako otstupanje od stvarnih likova i događaja u ovoj knjizi sasvim slučajno odnosno nenamerno. Možda će se mnogi zapitati kako životinje znaju da govore? Pa jednostavno mogu. Autorova uloga u svemu tome je bila da njihov način izražavanja prevede na ljudski jezik. mnogo vremena je trebalo da se protumače i prevedu njihovi zvuci i pokreti. I zaista je u tome uspeo.