Grozni Gaša vara Vilu Zubićku

„Nije pošteno!“ urlao je Grozni Gaša. Izgazio je tatinu novu leju sa cvećem i zgnječio dan i noć. „E baš nije pošteno!“ Hirovitoj Hani su ispala dva zuba. Kiseloj Kati ispala su tri. Bistroj Bisi ispala su dva u istom danu. Nemogućem Neši ispala su četiri dva gore i dva dole i mogao je da iz svoje klupe dobaci pljucom čak do table. Alavom Aci rasli su novi zubi. Čak je i Plačljivom Peci ispao jedan – i to još odavno. Svakog dana bi poneko ponosno došao u školu hvališući se velikom rupom u ustima i mašući metalnom desetodinarkom ili dvadesetodinarkom koju mu je Vila Zubićka donela. Poneko ali nikako i Gaša. „Nije pošteno!“ viknu Gaša ponovo. Cimnuo je zube. Vukao je gurao uvrtao i povlačio. Nisu hteli ni da mrdnu.