anka

Žanka Branislava-Brane Petrovića (1937–2002) pripovetka ili mini roman (kako ko uzme) nađena je u zaostavštini nenaslovljena i nedovršena. Priča je ipak zaokružena i višestruko zanimljiva. Žanku pripoveda dečak i toj činjenici saobraženi su na vispren način i jezik priče – koji obiluje detinjim nespretnostima u izrazu kao i slika sveta određena tipičnim dečačkim opsesijama. Priča je smeštena u prostor i vreme piščevog detinjstva a to je srbijansko tačnije šumadijsko selo uoči Drugog svetskog rata. Pripovedač je odrešiti bistri i bezazleni dečak očiju gladnih sveta koji ga okružuje. Spoj naivnosti i odlučnosti „starmalog“ junaka izaziva stalni smešak na licu i u duhu čitaoca. Sa prvog detinjeg sloja priča svako malo otkriva svoje „duplo dno“ drugi plan koji razumeva zreli čitalac. U toj igri narativne čistote i prevejanosti stvara se složeni i izraziti čitalački utisak o Žanki. Žanka priziva iskusne čitaoce taman koliko i one kojima se nominalno obraća.