Valter Benjamin u međugradskom autobusu

Bermudski trougao Miroslava Vladimira, zaklaćenog junaka romana Zorana Slavića, računa sa Bečkerekom, Novim Sadom i Beogradom, kao kobnim, pokašto tajanstvenim tačkama pamćenja koje nam ne dozvoljava miran san. Taj večiti autbus u neveselim vremenima klati se, na terazijama zaumnog nekog smisla, simbolično i neveselo, postavši jedan od onih panonokih rituala KOJI će sve i svakoga nadživeti, izmeniti, prepoznati. Ne nadviruje se samo Valter Benjamin u međugradskom autobusu, nego i malene, operetske države kontinenta Andora i San Marino, sve u prepletu sa dalekim poznanicima i bliskim komšijama. Slavić je tek otškrinuo vrata u spavaonicu bečkerečkog seksa, ali je zato ironično i farsično pokazao naše ovovremene "rodoljupce", u dilemama autonomaša i nacionalista, u datumima Jogurt revolucije,i i zanovljenih programskih shema televizije. Miroslav Vladimir nije samo hroničar, nego i učesnik. Kako idu stranice ovog u osnovi socijalnog savremenog romana, on postaje i učesnik. Njegov voajerizam do bola zahteva učešće. ’’Grupnjak’’ je, najčešće, nalik na buvljak programa, karijera, lupeža, a pomisao na performans nagih devojaka i mladića u predstavi lokalnog pozorišta sedamdesetih Jovana Putnika, jedna od izričitih verodostojnosti osvajanja slobode. Među mnogobrojnim fantomima onog sad već davnog vremena silueta Todora Manojlovića, apatrida i isto večitog putnika, overava jedno stanje pritajenosti, neostvarenosti, izgužvanosti.