Leto

Leto je jedno od najprevođenijih finskih dela i klasik svetske literature.Ostarela umetnica pomalo hirovita ali nimalo sentimentalna i njena živahna i prgava unuka Sofija provode leto na ostrvcetu u Finskom zalivu. Zajedno istražuju okolinu veru se po opasnim obalama grade minijaturnu maketu Venecije obavljaju svakodnevne poslove i doživljavaju svakojake avanture a jednom čak i provale u novu vikendicu na susednom ostrvu jer ih je iznerviralo to što ju je vlasnik zatvorio umesto da kao sav normalan svet vrata ostavi otključana. Baba i unuka se svađaju raspravljaju raspredaju o životu smrti prirodi ljubavi i raznim drugim temama koje su važne vrlo starim i vrlo mladim osobama – razgovaraju o svemu osim o smrti Sofijine majke i ljubavi koju gaje jedna prema drugoj. Smrt Sofijine majke se spominje samo jednom kad se devojčica probudi u krevetu koji više ne mora da deli s majkom nakon košmara u kome prtljag isplovljava na mesečini i „pun tame i mahovine” nestaje iz sobe. Taj gubitak iako se više ne pominje nadvija se nad knjigom kao avet. Tako provode „uvek isto dugo leto dok sve raste svojim ritmom”. Sofijin otac čije je prisustvo u knjizi veoma snažno upravo zbog njegovog neprestanog odsustva – on je uvek tu negde radi za stolom obavlja razne važne stvari – bledi i iskrsava u pripovedanju na smenu veselom i dirljivom. Tuve Janson ne okleva da pripoveda o postupcima likova koji svedoče o ljudskoj dobroti i razumevanju o nežnosti i poštovanju jednako prema ljudima i prirodi što je bez sumnje vrlo hrabro u romanu zasnovanom na odnosu starice i devojčice i koji bi zbog toga vrlo lako mogao da sklizne u sentimentalnost. Ipak nije ni na trenutak i u tome se ogleda majstorstvo ove genijalne autorke.Dete je neumorno i beskompromisno; starica je uvek na ivici premora stalno joj se vrti u glavi u strahu da ne padne bojažljivo se kreće po predelu gde je „ravnoteža između opstanka i istrebljenja tako krhka da je i najmanja promena nezamisliva”. Tuve Janson pripoveda kao da njena priča ne teče prema nekom kraju nego preskače od jednog trenutka do drugog ponekog obasjanog jarkim suncem a ponekog setnom mesečinom naizgled nasumično odabranim izdvojenim u poglavlja svako kao zasebna predivno konstruisana dovršena priča. Život na ostrvu teče sporo lako kao da se to leto nikada neće završiti ali romanom ipak provejava slutnja da je sve prolazno a lepota spokoj i život efemerni.