Kad sam ja leteo

Dugo sam te čekala. Kada si odleteo iz sveske nekuda nisam znala gde te mogu naći. Tražila sam tvoje ime po plažama nije li ga neko u pesku napisao. Nije! Gledala sam zidove podzemnih prolaza školskih dvorišta i tamo ni traga od njega nije bilo. l onda sam rešila da poletim...!Ovo je značilo da smo prekinuli vezu sa operativnim centrom i da postajemo slobodni lovci. Planina ovde Tigar 42. zovem radar velikog dometa Kopaonik. Planina vas čuje za pet. - odgovara mi ona. Kružim već pola sata iznad Uroševca i nemam nameru da to i dalje radim. Imaš li za mene nekog plavog? - pitam je. Tigar 42. imam jednog kod Prištine. Ok ajde vodi me na njega. Ok vodim te. l poče da me navodi na cilj - na neki avion koji nije „naš": U 11 sati 30 kilometara 4.000 metara. - poručuje planina...Pitala sam se imaš li u sećanjima nešto posebno lepo i što sjaji kao biser što te čini izuzetno vrednim. Je li znaš da roniš? Smeš li dokle je potrebno da odeš u dubinu da mi izvadiš makar 3 bisera? Ponosiću se njima. Svima ću pričati da si ih leteći izronio iz nebeskih mora i da niko slične nigde ne može naći. Znam da ih moraš imati. Pokloni mi ih. Ulepšaće me. Onda ću biti najmirisnija ruža i najlepša princeza na svetu!"