Štićenik

U svom romaneskom prvencu Saša Dimoski tvrdi da: „zlo ne pati od lošeg varenja i ne spava posle ručka“. Zapravo zlo ne spava nikada, a ruča uvek: u „Štićeniku“ ono to bogme čini baš doslovno. Ono je večno univerzalno i metafizičko, ali pisca zanima njegovo ovaploćenje sada i ovde: u Srbiji i Bosni godina devedesetih i nultih. Biblijski i parablijski likovi i zapleti propušteni kroz filter piščeve nezajažljive fantastičarske mašte i tmurne satiričarske duhovitosti preseljeni su na miljakovačke ledine i novobeogradske solitere, ali bogme i na srebreničko stratište.

Način na koji se u „Štićeniku“ govori o tom možda ključnom ovdašnjem doprinosu svetskoj istoriji beščašća nešto je sasvim novo u srpskoj književnosti.

"Ovo je teška knjiga o još težim temama , ali kada vas jednom uzme pod svoje nema vam spasa. Ko je hrabar neka uđe!" - Teofil Pančić

Saša Dimoski rođen je 1962. godine u Beogradu. Kao specijalni pedagog radio je u ustanovama za maloletne delinkvente i decu beskućnike. Učestvovao je i u projektima UNICEF-a za socijalnu zaštitu u svojstvu predavača i instruktora. Posle petnaest godina rada u ovoj oblasti počinje da se profesionalno bavi pisanjem kao kopirajter u nekoliko advertajzing agencija. „Štićenik“ je negov prvi roman nastajao u periodu ode 2004. do 2008. godine.