Semolj ljudi

Semolj ljudi Mira Vuksanovića završna su knjiiga njegove trilogije o neobičnim rečima iz njegovog zavičaja u Gornjoj Morači u Crnoj Gori. Za razliku od Semolj gore i Semolj zemlje napisanih ijekavskim izgovorom Semolj ljudi napisani su ekavski sa izuzetkom jednog broja ijekavski objašnjenih reči prenesenih u nju iz knjige Tamooni . Toponimi nazivi legende zapisi iz kovnice našeg jezika" iz prva dva naslova trilogije otkrivali su čitaocima specifičnu narodnu lekisku životnog prostora autorovog zavičaja. Reči u njima svojim oblikom i značenjima neposredno su izvirile iz patrijarhalne kulture psihologije filozofije načina mišljenja i ponašanja običnih ljudi i iz njihovog viđenja svoga okurženja. Nova knjiga odnosi se upravo na ljude iz semoljlskog kraja donekle proširenog i novim sociokulturnim prostorom u kojem su se našli i na njihove ključne psihičke moralne intelektualne i druge osobine iz kojih su nastajali i njihovi nadimci. Reči u Semolj ljudima označavaju neke od naglašenijih uveličanih ili deformisanih osobina koje određuju suštinu karaktera opisanih ličnosti. Najčešće su to neke skrivene osobine koje se otkriju u trenutku u nekoj neobičnoj situaciji i događaju ili su to one osobine koje stalnim ponavljanjem uz ličnost postaju njen neotuđivi deo. Naglašeno humorno karikaturalno ironično ili groteskno ponekad i apsurdno značenje koje imaju nadimci uz pojedine ličnosti otkrivaju ne samo njihovaa ključna spoljašnja i unutrašnja obeležja i mane nego i način mišljenja i funkcionisanja sredine i kolektiva koji im je dao takve nadimke i znatan stepen kritičnosti ili emotivnosti koji se ponekad iskazuju uz njih. Dodajući povremeno uz duhovite nadimke zapise i priče i kratke provokativne dijaloge otvorenih značenja Miro Vuksanović je napisao invetivnu dinamičnu složenu i živopisnu proznu knjigu čiji se smisao podjednako nalazi u njenim izdvojenim jedinicama u njenoj mozaičnoj kompoziciji i u jedinstvu njene sadržine i oblika."