Libansko leto

Pisan u formi ispovednog romana Libansko leto predstavlja energično odlučno grubo ponegde čak drastično štivo u kome se spajaju hronične teme pripovedača Miomira Petrovića (Lisičje ludilo Staklena prašina) – fascinacija Orijentom i Bliskim istokom istorijom sudar muslimana i hrišćana–maronita sunovrat pojedinca u tamne prostore bespoštedne introspekcije...Dramatis locus romana je Bejrut Liban ali i Levant uopšte. Levant kao mesto sudara raznih religija i kultura sukoba i konstantne napetosti. To je priča o srpskom arhitekti srednjih godina koji dolazi u Bejrut tragom svog pokojnog oca takođe arhitekte koji je veći deo svog radnog veka gradio u Libanu. Glavni junak pokušava da pronađe sopstveni duhovni identitet na prostoru Libana „predimenzioniranog i radikalizovanog Balkana“ dakle politički egzistencijalno i kulturološki večno trusnog područja.Hašiš alkohol žega tragovi rata i ožiljci svakodnevnih nepravdi galerija pitoresknih likova (Grka kopta Jermena Palestinaca...) ljubav i erotika posrnuće ali i vitalnost ljudske nade samo su deo pripovedačkog „arsenala“ koji Libansko leto čini beskompromisnom i modernom literaturom.