Lelejska gora

Motiv o usamljenom junaku izloženom iskušenjima zbog gubitka družine star je koliko i literatura. Tipološki gledano u preteče lelejskog junaka Lada Tojovića spadaju i takvi „izdvojenici kakvi su bili Homerov Odisej i Defoov Robinzon Kruso. Kako primećuje Darel Robinzon Kruso je poslednji roman o ljudskoj izolovanosti bez gubitka identiteta bez otuđenosti". Ne remeteći „pravilo" lelejski osamljenik Tajović vratiće se društvu ozleđenog identiteta. Osamljenička nesigurnost rađa dvostruku bojazan. Ili će izgubiti glavu ili će - da bi sačuvao glavu - stradati čovek u njemu. Da bi se ispitala druga varijanta mogućeg samotnog trajanja u vražjem okolišu Lelejska gora Mihaila Lalića (1914-1992) je zamišljena kao roman trostrukog iskušenja Lada Tajovića: iskušenja da održi život moral i idejnu čistotu. Pored neljudskog okruženja junak je za ovaj „eksperiment" dobio još i „zadatak" da sve „snima" i u iscrpnom „dnevniku" izveštava šta vidi misli i oseća šta čini i šta mu se dešava šta sanja i čemu se nada..."