Sve crvenkape su iste

Pisac Boban Šestić glavni junak romana Sve crvenkape su iste u mnogo čemu autorov alter-ego pripoveda svoje gubitničko beznadno iskustvo življenja u izobličenom gradu među izobličenim ljudima u izobličenoj zemlji ne sluteći da će njegova priča u jednom trenutku dobiti oblik nehotičnog testamenta i pretvoriti se u preuranjeni rezime pređenog i naglo okončanog puta u izveštaj o stihijnosti o proizvoljnosti ljudske egzistencije koju nijedna umetnost pa ni vrhunska književnost ne može ukloniti ili barem neutralisati. ...Ko čita romane Marka Vidojkovića uverava se da je punk moguć i u pripovedanju a ne samo u muzici. S tim što bi punk umesto nekadašnjeg Potpuno Uvredljivog Negiranja Klasike sada u Vidojkovićevoj varijanti mogao da znači Potpuno Uvredljivo Negiranje Književnosti. Pišući mimo uvedenih konvencija svejedno da li je reč o centralnom književnom toku ili ozvaničenoj alternativi stalno im se rugalački unoseći u lice i okrećući ih na naličje Marko Vidojković svoje romane ne oblikuje na način onog opterećujućeg pretencioznog spisateljskog kandidovanja za slavnu večnost kakav je slučaj na stalno otvorenom vašaru književne taštine već se tim romanima predstavlja kao brutalan beskompromisan svedok apsurdne obesmišljene stvarnosti koju svi živimo...“Mihajlo Pantić