Đavo je moj drug

U svom drugom romanu Marko Vidojković nastavlja da priča o sudbinama junaka koje smo upoznali u romanu "Ples sitnih demona"...
...I mada je isti prostor po kome se junaci kreću, mada je takođe potpuno isti socijalni milje koji obrazuje okvire za njihove doživljaje, novo je mnogo toga. Pošto Vidojković piše jednu vrstu razvojnog romana, njegov junak je sada zreliji, iskušenja sa kojima se suočava su složenija, a u njegove doživljaje se sve češće uvlači melahnolija, taj pratilac svakog doživljaja ponavljanja stvari i pojava.
Pišući posebno ekspresivnim generacijskim jezikom, Marko Vidojković svom čitaocu nudi autentičnu sliku današnje mladosti i njenih iskušenja. On je tipičan primer urbanog senizbiliteta koji je srpskoj književnosti oduvek nedostajao.
U osobenom književnom svetu Marka Vidojkovića, ovaj roman je neka vrsta protesta junaka koji odrasta - protesta usamljenog i buntovnog srednjoškolca, u težnji za autentičnim životom koji mu je uskraćen. I melanholičan i duhovit, napisan ekspresivnim jezikom generacije kojoj autor pripada, roman "Đavo je moje drug" predstavlja snažan dijalog junaka sa realnim svetom i njegovim vrednostima.