Moja poslednja glavobolja

Davne 1913. godine Jovan Skerlić je napisao kritički prikaz Saputnika Isidore Sekulić i Ispovesti Milice Janković i objavio ga pod naslovom „Dve ženske knjige“. Videći u Saputnicima knjigu „ličnoga nadahnuća i vrlo intimnog tona“ napisanu u godini kada se „otkako nas ima na svetu najviše prolilo srpske krvi“ J. Skerlić zamera Isidori što u toj godini izlazi njena knjiga u kojoj ima „sedamnaest strana fraza o jednoj glavobolji“. Ta njena ? Isidorina glavobolja i prekor velikog kritičara dobroj knjizi ostavili su vidnog traga u životu i razmišljanju Isidore Sekulić.I upravo toj opsesivnoj temi posvećen je roman Laure Barne Moja poslednja glavobolja. Snagom uživljavanja Barna ulazi u lik svoje junakinje „beležeći“ njenu predsmrtnu ispovest. Taj intimni intelektualni moralni pa i poetički testament I. Sekulić pisan je sa merom dramatično i uverljivo. U jednom smislu to je fingirani sokratski govor u kojem su sabesednici naša spisateljica zagonetni pesnik a inicijalni povod Isidorine ispovesti je pomenuti Skerlićev tekst. No u osnovi je to zavetni solilokvijum jedne izuzetne ličnosti u predsmrtnom času kojoj pišući u njeno ime Laura Barna dvojnički pozajmljuje svoju reč i svoj spisateljski dar.