Turnir grbavaca

Reč je o knjizi koja je napisana u formi dnevnika na dve stotine strana. Laslo Blašković da upravo on (!) kako će to već nakon prvih rečenica čitaocu biti jasno vodi dnevnik od nedelje 17. decembra 2006. do četvrtka 25. januara 2007. godine pišući najviše o Podbari delu Novog Sada u kome živi ali i o svom privatnom i književnom životu glasno i jasno pominjući imena stvarnih ličnosti. Čitaoci ranijih knjiga Lasla Blaškovića znaju da je jedan od njegovih najinteresantnijih književnih postupaka svakako onaj kad u fikciju uvede junake – sme li se reći stvarne ličnosti – poput Danila Kiša ili nezaobilaznog Aleksandra Tišme kog ima i u ovom slučaju na šta bi se morala obratiti posebna pažnja s obzirom na obimne i (malo je reći) neobične Tišmine dnevnike. U najnovijoj knjizi opisujući svoje dane Laslo Blašković pominje sve redom najčešće pisce iz novosadskog književnog života ali i šire. Pored Kiša i Tišme koji su sada obrnutim postupkom izgleda jedini izmaštani junaci s obzirom na to da su sa druge strane života a kojima se nimalo slučajno u slučaju ovog ispisivanja realnog pridružuje i nadrealista Koča Popović u dnevniku možemo sresti Miroslava i Božidara Mandića Franju Vladislavu – ženu Radoslava P. Duška Novakovića Slobodana Tišmu Milorada Pavića Kajteza Zubanovića i mnoge druge uz glavnog epizodistu Đorđa Ječinca. No glavni lik „Turnira grbavaca” zapravo je neko sasvim drugi. Gavra „taj manje-više smrtni junak” koji je živeo u piščevoj blizini „mangup kakvih je kod nas nekada bilo sitni šarmantni zlikovac čijih se pesnica još sećaju neki večiti mladići”. Pojava tog mangupa usložnjava čitavu stvar. Kako i zašto?...