Opsada crkve Sv. Spasa

Poetika Gorana Petrovica ne pripada magijskom realizmu ni modernom piscu (tako bliskom savremenom izbirljivom citaocu) vec literaturi visokog ranga retkoj i autenticnoj. Jezicki izbrusena stilski originalna pitka zavodljiva bez savova; fascinantne maste. Slojevita dobro promisljena mudra i otkrivalacka. Ona glatko spaja arhaicni srednji vek i dogadjaje ciji smo svedoci istorijske cinjenice i paralelni svet morbidne groteske i poeziju zivljenja kroz san horizontalne i vertikalne meridijane globalnog sistema egzistencije istorijske lomove i ljudske sudbine. Stavljajuci prelepu Zicu u srce i koren romana i posmatrajuci kroz Savine prozore na daljinu u proslost i sada autor je kompleksno zgusnuo vekove bitisanja Srba u pescani sat vremena koji neumitno otice. Roman se cita u dahu. Mocan je u snazi reci lepoti slika otkrivalackoj masti smelim idejama istinitoj misli. Kako bi rekla Virdzinija Vulf: Bogata je to trpeza". Zica je dobila sebi dostojnog pesnika istorija smelog tumaca a citalac neobicnu knjigu koju je nezahvalno nazvati samo romanom.Natasa Kovacevic"