Sanja od papira

Novi roman Dušana Cicvare (1964 Beograd) predstavlja širok i prodoran zahvat u društvenu stvarnost srpskog društva poslednje decenije 20. veka. Smeštena u toponimske koordinate Beograda ljubavna intriga formira složenu romansijersku naraciju koja se snažno utiskuje u svest nekoliko generacija „obeleženih“ istorijskim pečatom zbivanja tokom devedesetih. Veći deo naracije autor prepušta akterima ljubavnog trougla u kome se na fonu emocionalnih i intelektualnih potresa odvijaju i priče o filmu novinarstvu i politici. Akcenat je na mladim ljudima likovima scenariste i glumca Valentina studentkinje Sanje i političaru Ivanu iz vrha nomenklature Socijalističke partije koja je devedesetih držala sve poluge vlasti u Srbiji. Oblikujući lik studentkinje Sanje autor smelo i esteski uspešno pravi otklon od stereotipa po kome devojka zanosne lepote iz porodice predratne srpske buržoazije i posleratnog socijalističkog establišmenta svoju profesionalnu karijeru gradi na „oblinama“ i vezama uticajnih roditelja a ne na ličnim sposobnostima znanju i intelektualnoj snazi. Samosvest zrelost i inteligenciju ženskog lika autor će potcrtavati u različitim životnim iskušenjima umnogome kriminalizovanog društva. Takođe pozitivna energija koju isijava obrazovani političar Ivan u kontrastu sa manama Valentina Janjetova i tipičnog karijeriste i partijskog poslušnika glavnog urednika lista Student doprinosi višedimenzionalnosti romana. Baštineći najbolje osobine stvarnosne proze postmodernističke citatnosti ali i postupke tzv. žanr proze (triler horor krimi roman) Dušan Cicvara ostvaruje delo zavidne umetničke ubedljivosti i inovativnosti. U mnogim segmentima svoje naracije osim snažnih ritmova urbanog žargonskog skaza (diskurs Valentina diskurs Sanje skaz narko dilera Pitona) lirizovanih digresija objektivnog pripovedača o duhu „lepšeg“ Beograda i kriminalizovane džungle na asfaltu vremena u kome se odvija radnja romana autor ubedljivo i motivsko-akcionoj ravni primereno ostvaruje svojevrsnu sinesteziju realističkog i stvarnosnog prosedea sa elementima prozne horor fantastike i postupcima koji karakterišu filmsku umetnost. Shodno interesovanjima i obrazovnoj auri glavnih aktera tekst je prosto natopljen rokenrolom citatnim kodovima andergraund književnosti omažima mnogim filmskim stvaraocima dok na drugoj strani čitamo maksimalno ironično fokusiran plan spram turbo-folk nekulture u više njenih vidova. Posle romana Itd o Bgd (1996) i Plemenito đubre (2000) Dušan Cicvara je realizovao svoju dosad najsloženiju priču koju između ostalog i pored žanrovske multipliciranosti tipološki približno možemo odrediti kao društveni roman kao jedno autentično viđenje srpske i beogradske sredine u prethodnoj deceniji.