PH (bazno-neutralno-kiselo)

Nesvakidašnji roman o gradu koji prepoznajemo na najčudnije načine u emotivnim dubinama njegovih glavnih junaka... Ovo je proza koja beleži ostatke humanog zadržanog na rubovima postvarenog emotivno opustošenog ljudskog sveta (na mestu emocija ostale su tanatofobija intenzivan strah i opsednutost propadanjem kao i slutnja „zla koje kvasa)... U kontekstu Miletićevog romana koji kroz sadašnjost dijagnostikuje obolelo tkivo čovečanstva priča o Rimljaninu Celzusu - ovaj isceliteljske veštine uči od sveštenika u Vitlejemu pa mu „vitlejemski špiljar" (Hrist) krade jedan svitak - nameće se kao parabola. Ukradeni svitak kasnije prona?en govori o načinu amputacije o načinu na koji treba razdvojiti zdravo od bolesnog tkiva (žito od kukolja?) ali se i na ovom mestu - a to je tačka u romanu u kojoj preispitivanje mitova doseže vrhunac - postavljena pitanja usložnjavaju jer autor na sebe ne preuzima ulogu onoga koji odgovara na pitanje gde bolest zapravo počinje šta jeste bolesno a šta nije već onoga ko sluti doslućuje traga (kroz svakodnevno istorijsko i oniričko) preispituje i promišlja."