Zemlja nadimaka

Prostor vreme i stil oligarha i tajkuna u postoktobarskom periodu Rusije i poslepetooktobarskom vremenu Srbije predstavlja osnovu Crnčevićeve priče o ljudskim naravima ispričane na veoma maštovit crnčevićevski vešt i duhovit način uvek iz ugla običnog čoveka i građanina uvek zagrcnut humorom i ironijom. Samo onaj ko je dešifrovao i razumeo princip „zemlje nadimaka” – sveta ludila i svakovrsne izopačenosti dostojan je da ga smatraju klinički „normalnim” izabranim čuvarem starih i zaboravljenih vrednosti. To je ona „uteha” koju nalazi čitalac ovog romana. ... Strane reči i pojmovi umnožavaju se u srpskom jeziku kao bela krvna zrnca i proždiru domaću reč sve malobrojnija crvena krvna zrnca… – veli jedan od junaka ovog romana. – Imunitet srpskog jezika slabi reči umiru u knjigama novinama na televiziji i na radiju; zdrave reči čuju se samo u pijanim razgovorima po kafanama tamo je srpski jezik proteran da nemoćno banči psuje i proklinje. Znate li šta je reč tranzicija? To je teretni voz koji u furgonima nosi ubijene srpske reči da ih negde zakopa. To je jezički genocid. Šta su reči ljubav zavičaj brat prijatelj i otadžbina nego podstanari reči tranzicija sve su te reči prisiljene da umru ako u rođenoj zemlji ne plate stanarinu novim gospodarima. Danak u krvi je sitnica prema danku u jeziku!… Kakvu su to boljku otkrili u nama kad nam pošto su nas temeljno obespravili uče ljudskim pravima. Uče nas priči o dobru i zlu kao da je nikada nismo čuli obećavaju nam da će nas budemo li poslušni primiti u hrišćanstvo. Sudije uče da sude doktore da leče oficire kako da vode vojsku pederima objašnjavaju gde je dupe policiju uče da hapsi a sveštenike da se mole Bogu…