Đavolovo stopalo

Obuzela me je ledena strava. Osetio sam kako mi se kosa diže oči mi se kolače, da su mi se otvorena usta klatila, a da mi je jezik kao uštavljen. U glavi mi je bio takav metež da je nešto moralo da pukne. Pokušao sam da vrisnem, a jedva da sam bio svestan nekog promuklog groktanja koje je bilo moj glas, ali u daljini i odvojen od mene. U tom trenutku u nekom pokušaju bekstva probio sam taj oblak očaja i pogledao Holmsovo lice belo ukočeno izobličeno od straha - isti pogled koji sam video u crtama mrtvih ljudi.