Težina tačke

U prvoj esejističkoj zbirci (Dan i noć 1993) romansijer i pripovedač Rade Kuzmanović pisao je o Prustu Beketu Gombroviču Borhesu Filipoviču a u Težini tačke razmatra pripovedne strategije Kafke Muzila Kalvina Orvela. Verovatno je za treću knjigu ostavljen autor kakav je Džem Džojs. Kuzmanović se izjašnjava neopterećen statusom autora; on osvetljava prednosti i nedostatke određenih pripovednih postupaka. Stoga se nije ustezao da kako je jedan kritičar istakao osvrćući se na Kuzmanovićevu prethodnu knjigu eseja prvi kod nas ozbiljno uzdrma svetost „Borhesove paradigme”. U Težini tačke osvetljava domašaje i podbačaje Roberta Muzila u njegovom glavnom delu Čovek bez svojstava. U prethodnoj knjizi govorio je i o dvojici malo poznatih a po njegovom sudu značajnih domaćih autora: pesniku Nikoli Višnjiću i pripovedaču Pavlu Stefanoviću. Ovoga puta afirmativno govori o dvojici poznatih domaćih autora: Radomiru Konstantinoviću i Davidu Albahariju. U tekstu „Višak kao manjak” Kuzmanović pored isticanja izvesnih vrednosti pretežno se osvrće na ono što ocenjuje kao krupne nedostatke u delu Borislava Pekića.