Minima moralia - refleksije iz oštećenog života

Glasoviti predstavnik bivše ?frankfurtske škole? filozofije Teodor Adorno obeležio je misao 20. veka i ostavio bogat opus. Kod nas je poznat pre svega po knjizi ?Filozofija nove muzike? koju je za čuvenu Nolitovu biblioteku ?Sazvežđa? 1968. preveo Ivan Foht. Sada smo u prilici da čitamo njegovo takođe rano delo(1951) ?Minima moralia?. NJegov podnaslov je refleksija iz oštećenog života i pisano je u tri dela od 1944. do 1947. godine. Neposredan razlog za rukopis pružio je pedeseti rođendan Maksa Horkhajma. Tim povodom sam Adorno će zapisati: ?Izvedba je došla u jednoj fazi u kojoj smo plaćajući danak spoljnim prilikama morali da prekinemo rad. Knjiga je rada da objedini zahvalnost i vernost time što ne priznaje prekid. Ona je svedočanstvo jednog dialoljue interiuer:u njoj se ne nalazi nijedan motiv koji nije isto tako pripadao Horkhajmeru kao i onom koji je našao vremena za formulisanje?. Označena kao negativna dijalektika i kritička teorija društva Adornova misao ovde kao središnji motiv ima spasenje beznadežnog. U nizu malih ogleda gotovo aforizama mozaički je izložena cela teorija tako da neki poput Habermasa misle da su ?Moralia? glavno Adornovo delo. Poznato Adornovo svedočenje da sve duhovne i humane tvorevine moraju propasti i da je subjekat definitivno izgubio pravi trag pokazane su i u ovoj knjizi koja je još od naslova pokušala da bude ?barem? minimalna etika.