Predstave o čoveku u psihološkim istraživanjima

U ovoj knjizi se govori o predstavama o čoveku u psihološkim istraživanjima i ja želim da postignem dve stvari. Prvo u prilično diskurzivnom prikazu onoga što smatram standardnim klasičnim pristupom psihologiji u ovom času (proučavanja čoveka kao mehanizma sa stanovišta spoljašnjeg posmatrača) pokušaću da razlikujem tri forme poretka od kojih se svaki sastoji od sistema međusobno povezanih deskriptivnih kategorija: mehanički organizmički i ličnosni. Drugo u ovom prikazu raspravljaću takođe o različitim stanovištima kojih se možemo pridržavati kada proučavamo čoveka zavisno od ove tri forme poretka.Rasprava o različitim stanovištima možda je čak i važnija od rasprave o formama poretka zato što je povezana sa kriterijumima kojima se koristimo prilikom ocenjivanja tačnosti naših teorijskih rasprava. Kao što sam već istakao prilikom testiranja svojih teorija možemo zauzeti stanovište jedinke spoljašnjeg posmatrača i koristiti se jedino kriterijumima posmatranja i formalnim kriterijumima (videti raspravu o Galileju u trećoj glavi). Umesto da zauzmemo stanovište spoljašnjeg posmatrača mogli bismo iako nauka to još ne čini da zauzmemo stanovište delatnika uključenih u akciju i da se prilikom testiranja svojih teorija pozivamo na kriterijume doživljavanja a ne na kriterijume posmatranja. Mogli bismo otići i dalje i ne zauzeti samo stanovište individualnih delatnika no stanovište društveno odgovornih delatnika i prosuđivati na osnovu kriterijuma zajedničkih svima u našem društvu. Ovo bi pomerilo polazište svih teorijskih rasprava prvo sa mišljenja na delanje a potom sa egocentričnog na društveno stanovište – od stanovišta intelektualnog razmišljanja do onog iz svakodnevne društvene prakse. Za to stanovište ću se zalagati u ovoj knjizi (Macmurray 1957 1961). Prema tome sledi ogled o teorijskoj psihologiji u kojem se prvo opravdava potreba za novim pristupom (novi oblik poretka plus novo stanovište) a zatim se na­stoji da se on i obezbedi. U njemu se naglašava važnost kulturnih istorijskih i društvenih aspekata čoveka a nema govora o klasičnom naučnom zanimanju za prirodno organsko i biološko. Zalažem se za psihologiju koja je moralna nauka delanja a ne biološka nauka po­našanja. Međutim ovaj ogled u najboljem slučaju tre­ba shvatiti samo kao uvod u jedan savim nov oblik psihologije. Jer između postavljanja nejasnih obrisa no­vog pristupa i podrobnog izgrađivanja pročišćenog sistematskog i disciplinovanog proučavanja nalazi se zadatak postepenog razrađivanja i proveravanja u kon­kretnim pojedinostima svih implikacija novih pojmova naime ako vrednost novog pristupa uopšte treba da bude racionalno procenjena. Taj zadatak ovde tek što je započet.