Bolest i kultura u postmoderno doba

Bolest nas u izvesnom smislu određuje. Govori nam ko smo. Za razliku od robota ili zečeva ljudi su podložni bolestima koje se ponavljaju i dugo traju tako da na kraju više izgledaju kao misteriozni potpis nego kao nedostatak u našem ustrojstvu a traganje za savršenim zdravljem i snagom prastari je poriv. Autor odriče sopstvenu nameru da borbu koju medicina vodi protiv bolesti nužno (i pogrešno) predstavi kao oblik ratovanja premda vojnički rečnik bitki i protivnapada i dalje preovladava u medicini. U ovoj knjizi on istražuje promenljiv odnos između kulture i biologije tokom procesa preoblikovanja našeg iskustva bolesti. Bolest se promenila tokom poslednjh pedeset godina u periodu tranzicije iz modernog u postmoderno doba. Razboljevamo se od nepoznatih bolesti podvrgavamo se nezamislivim tretmanima umiremo na uznemiravajuće nove načine i na novim mestima. „Postmoderna bolest“ tvrdi autor isto je toliko karakteristična koliko i filmovi automobili kompjuteri i svemirske letelice koji omogućavaju da se definiše period posle Drugog svetskog rata. Glavni cilj štiva je promišljanje i integrisanje rasute manjinske tradicije u kojoj se razmatra značaj kulturoloških uticaja na zdravlje i bolest. Mnogi čitaoci će prepoznati doprinos istaknutih mislilaca unutar ove tradicije kao što su Rene Dibua Džordž L. Engel Oliver Saks Melvin Koner Artur Klajnman i (pre svih) Mišel Fuko. Nijedna pojedinačna studija ne može u potpunosti da obradi tako obuhvatne teme kao što su postmoderna kultura i postmoderna bolest. U ovom slučaju uključivanje ili isključivanje pojedine bolesti ne znači davanje značaja jednoj na uštrb druge. Da li je sida ozbiljnija bolest od raka? Da li je Turetov sindrom manje važan od astme? Jasno je da takva pitanja nije moguće postaviti te je ovo priča o prelasku sa biomedicinskog modela koji nam je dobro služio više od jednog veka na novi nepotpun i neimenovani model za koji Dejvid Moris predlaže naziv biokulturni model. Kao paradigmu prirode i ograničenja biomedicinskog modela autor prikazuje dešavanja nakon što je nada za izlečenjem izgubljena. Shvatanje bolesti kao biokulturne pojave – tema ove knjige – prolazi dug put ka osvetljavanju promena sukoba i zbrka postmoderne medicine. David B. Morris dobitnik je PEN nagrade za svoju knjigu The Culture of Pain (1993) i autor je takođe nagrađivane knjige Alexander Pope: The Genius of Sense (1984). Živi i radi u Albukerkiju Novi Meksiko.