Delfini na helijumu

Zbirka neuobičajenog naslova predstavlja pažnje vredno ostvarenje geopoetičkog opredeljenja one orijentacije koju je njen tvorac Kenet Vajt osamdesetih godina prošloga veka definisao kao sklonost duhovnoj kartografiji “shvatanju života najzad oslobođenog od ideologija mitova religija”. Otuda su transparentna apolitičnost i podrazumevani kosmopolitizam možda najizrazitija obeležja ove knjige kao što to i inače biva u geopoetički deklarisanim delima kakva su u aktuelnoj domaćoj literaturi “Geopoetičke basne” ili “Podmetači za snove” Vladislava Bajca na primer. Najočevidniji “programski” izraz geopoetičkog duha u ovoj zbirci svakako je njena završna prozna celina “Geopoetski krug do Pesoe” interesantno uobličen lirsko-esejistički omaž velikom portugalskom pesniku gradu Lisabonu i samoj Portugaliji...