Tu zeka pije vodu

Svaki pravi roditelj svoje dete najpre nauči "gde zeka pije vodu". I dete jasno je vrlo brzo savlada svoju prvu lekciju - bez greške pokaže tu - tu prostu činjenicu koju odrasli smetnu sa uma onog trenutka kada svoje "dubokoumno" saznanje prenesu na naslednika. I tu se priča završava. Ili tek počinje? Sa oca na sina ili je obrnuto? Poredak stvari gubi smisao u haosu svakodnevnog življenja kada svaka upitanost i pored toga što bolno odjekuje ostaje bez odgovora. I možda će nova zbirka kratkih priča drama i digitalnih kolaža Tu zeka pije vodu Zorana Spasojevića doživeti istu ili sličnu sudbinu ali njegovo je pravo da zahteva nemoguće - odgovore na sasvim jednostavna pitanja! Ova pomalo neobično satkana zbirka/kolaž za poznavaoce kratke forme uopšte nije neobična pogotovo ne za one koji su upoznati sa stvaralaštvom Zorana Spasojevića koji dugi niz godina veoma brižljivo neguje svoj mikrokosmos - od reči i slika jasno prepoznatljivih teških ili onih suptilnih sakrivenih duboko intimnih - umnoženog značenja i snage. Rafiniranim humorom i ironijom već u naslovu knjige autor naglašava ono što je sasvim očigledno sugeriše idejne okvire ukazuje pokazuje "gura prst u oko" ne bi li izborio trenutak pažnje i probudio svest i savest mitomanijom uljuljkane i uspavane nacije.