Požar je dno leta

Zoran Slavić pripada onom krugu savremenih srpskih pisaca koji s podjednakim ne samo stilskim i tematskim pribežištem već s kreativnim samoistraživačkim angažmanom prepliću sopstveni pesnički i prozni autorski status. O novoj prozi Zorana Slavića možemo govoriti kao o prozi pesnika koji proznom diskursu nastoji da obezbedi razgranatost boravka u tekstu njegove brojne kako semantičke tako i mikrodramaturške ogranke da u toj „krošnji” epifanijska gnezda budu „svijena” i konstituisana i kao narativ i kao persifla?a i kao metatekst i kao pastiš. Priče knjige Požar je dno leta odlikuje odsustvo monotematske fiksacije i elaboracije kao i bogata diskurzivna animacija Benjamina Deride Franca Lista Dvorca u Ečki Moskve Pariza Danila Ki?a Liotara lokalnih zrenjaninskih knji?evnih utopista okupljenih oko knji?ice Pamfleti.