Sedam jevrejskih priča

Naročit poseban kvalitet jevrejskih priča jeste njihova nesumnjiva autentičnost istinitost uspešno preobražavanje hronike ogoljenih života u književnost. Pisac pripovedač Rajčević zauzima na prvi pogled neutralan stav hroničara nekoga ko pažljivo i strpljivo beleži neobične bizarne i tragične životne priče pripadnika jednog naroda koji je kao kolektiv i pojedinačno doživeo jednu od najvećih katastrofa u modernoj istoriji. No ta distanciranost je samo privid jer su njegovo razumevanje i naklonost prema ličnostima i sudbinama koje opisuje očevidni. I više od toga Rajčevićeve priče su stvarni i iskreni omaž posveta sugrađanima „bez krivice krivima” onima čija je tragična krivica bila samo to što su druge vere i drugačijeg porekla. U tom smislu zbirka Sedam jevrejskih priča dragoceno je umetničko svedočanstvo o tragičnim sudbinama u mračnim vremenima vremenima koja se ne smeju zaboraviti ni ponoviti. (iz pogovora Filipa Davida)