Ribareva kći - arapske narodne priče iz Iraka

Priče u ovoj zbirci su onakve kakve narodne priče uvek jesu: nepatvorene jasne i glasne i sažimaju narodno iskustvo. U njima su pravda i krivda moć i nemoć dobro i zlo a svaku surovost ili sirovost potire njihova bezazlenost. Odišu svetovnošću i odsustvom svakog verskog žara pune su duha i neodoljivog humora. U nekima prepoznajemo dobro nam znane motive Pepeljuge cara Trojana s kozjim ušima koze i sedam jarića krepalog kotla i dr. Sve to pokazuje koliko su ogromne i raznovrsne naslage narodnog pamćenja. Sve priče su veoma čitljive zahvaljući izvanrednom i tečnom prevodu a fusnote uz priče pojašnjavaju sve što bi iz kulturoloških i inih razloga moglo ostati nejasno a pojedine među njima pravi su biseri prozne minijature. U svom pogovoru prevodilac-priređivač nas podseća da je usmena književnost osnova svekolike književnosti i da se ove priče koje putuju kroz kulture narode i vreme i danas moraju prevoditi "da bi se održao kontinuitet kulture jer čovek ne može bez drugih ljudi a već dva čoveka ne mogu bez priča." Narodne priče su deo našeg kolektivnog bića i diraju nas pravo u srce. Zato ovakve knjige imaju najširu čitalačku publiku publiku otvorenog srca od najmlađe preko srednje do najstarije. U svom bavljenju arapskim dijalektima i prevođenju s arapskih narodnih govora S. Leštarić nema ni prethodnika ni premca u našoj arabistici. Štaviše on je u svom projektu skupljanja i prevođenja arapske usmene književnosti pionir i u širim razmerama pa će ova knjiga svakako biti veoma zanimljiva za stručnjake iz raznih domena poput etnologije folkloristike narodne i uporedne književnosti.