Putopisi slijepog putnika

U nekim drugim vremenima Dino Burdzovic svakako bi se izlozio opasnosti da bude optuzen za "stvarnosnu prozu" jer za razliku od mnogih svojih literarnih vrsnjaka sa prostora bivse Jugoslavije brizljivo belezi stvarnost devedesetih godina kraja starog i pocetka novog veka i stvarnost emigracije a obe su toliko ruzne i nepodnosljive i samim tim neobjasnjive da se mogu prevladati jedino pisanjem govorom jezikom. Oni koji su proziveli teska iskustva tih stvarnosti i oni koji ih jos prozivljavaju - a drzave nastale na rusevinama bivse Jugoslavije izabrale su najgori izlaz i najtezi put prema liberalnoj Evropi i neprestano je snadbevaju novim talasima emigranata i novim beznadnim zatvorenim zrtvovanim sudbinama - razumece o cemu govorim. Proza Dina Burdzovica je nastala iz tog iskustva i opterecena njime tvrda je i bez nade sastavljena od odlomaka gorkih dozivljaja kojih se sam pripovedac moze osloboditi samo na jedan nacin zapisujuci ih i namenjujuci ih drugima onima koji ce se sutra pridruziti ovim balkanskim izgubljenim generacijama. Jer njihove su se zemlje osiromasile okrenule leda svetu postale autisticne i sebi dovoljne ali se i Evropa u meduvremenu promenila na gore postala je paranoicna ksenofobicna zatvorena i ogradena viznim zidom koji uspesno zamenjuje nekadasnju gvozdenu zavesu koja je delila komunisticki Istok i kapitalisticki Zapad: teze se stize i sa vise napora se ostaje na kontinentu koji se smatra tvorcem slobode i njenim izvoznikom nego na druge u kojima taj pojam jedva da i postoji. Za one koji imaju volje da se suoce sa tom stvarnoscu proza Dina Burdzovica je dobar putopis i pouzdan vodic.