Žvaka za ludaka

Ova ogoljena brutalno antipatetična ispovest bivšeg narkosa-veterana hipi-prvoborca i čoveka koji je do balčaka odživeo sve (sup)kulturne oluje od prvih bit-igranki pa do dekadencije i raspadanja "novog talasa" – a sve vreme srčano boraveći u samom njihovom epicentru – knjiga je posve izvan svakog šablona kniga-događaj u onom važnom ne-industrijskom izumirućem smislu reči. Nasuprot sugestiji iz sopstvenog naslova Žvaka za ludaka je subjektivno a pouzdano svedočanstvo o jednoj epohi koja nas je sve (ovako ili onako) formirala pisano sa pozicije društvenog "marginalca" umetnika koji je – pre svega zahvaljujući izvesnim svojim "lošim navikama" – godinama imao više posla sa dilerima i uličnim pozornicima nego sa galeristima i kritičarima ali koji je učesnik i lucidni svedok (slobodno se krećući po društvenoj i prostornoj vertikali i horizontali) jednog grada i jedne zemlje u čijim razvalinama mi dan-danas obitavamo pokušavajući da stvorimo nešto novo mada uglavnom ne znamo tačno šta. Prateći jedan uzbudljiv životni put od golotrbog detinjstva u (još) posleratnim pedesetim preko kojekakvih tada pomodnih kosijanerskih putešestvija po Dalekim Istocima (mnogi će se tehno-konzument recimo iznenaditi još kad su ono njegovi preci otkrili famoznu indijsku državu Goa...) a pre i izvan svega minuciozno portretirajući duh ljude i navade kulturološki prevratnog vremena sazrevanja YU-društva Hiršl uspeva da mu Žvaka za ludaka na svakoj svojoj stranici bude pre svega jedno upečatljivo pretresanje vlastitog života bespoštedno prema sopstvenim posrtanjima – kakva jelte "primerni građani" drže pod trostrukim ključem – a da kao uzgred bude i hronika turbulencija jednog bivšeg života onog čiji se društveno-epohalni kontekst u međuvremenu rastočio u ništavilu. Pri tome je Hiršl pisac sigurne ruke možda nesklon bravurama ali pouzdan surfer kroz sopstvenu Priču; voleo bih da se nešto slično može reći za većinu ovdašnjih Književnika Sa Dna Kace doživotnih i odživotnih pretplatnika na kojekakva gromopucatelna priznanja & titule. Razume se ova će knjiga ostati uglavnom neprimećena i kritički nevrednovana; razume se još nešto: nemojte dopustiti sebi da ne pročitate jednu od najbitnijih knjiga pisanih na srpskom 2006. godine.