Civilni vrt

Miroslav Karaulac se bavi rečima/ mislima posejanim po knjigama kafanama pijacama pisanim i elektronskim medijima. To su oni bljesci jezika njegove neiscrpne upotrebe i zloupotrebe što se u vidu aforizma vica čiste gluposti provlače po svim prostirima u kome je čovek i njegova potreba da govori/kazuje.Karaulac je pažljiv slušalac i veran zapisivač onoga što ljudski um može da smisli i kaže a da ostane živ.Evo samo nekoliko bisera izvučenih na preskok i na prvu loptu: Sreća – ostvarena posthumno; Ne saosećajte sa onim koji pate patite i sami; Želela bih da mi se dese neki događaji sa masom detalja; Imao je veliko znanje ali malu mudrost; Tvrdio je da ima dobrih prijatelja među nepušačima; Jer suština cveća je sećanje; Možda – sveže izbrijano; Jedino pisci biće suđeni za ono što nisu rekli i što su prećutali; Trebala bi mi neka laka letnja olovka; Otkrivao je svuda oko sebe mlitave istine i žilave laži; Miris često vara. Itd.