Evergreen

Dvorišta u predgrađu dečje igre domišljatost klinaca koji rastu na rubu grada u stalnoj nadi da će jednom da se dočepaju samog centra gde je sve drugačije i lepše i veće i svetlije i pitomije; prve samostalne pozorišne pred-stave kolovođe i predvodnici odrastanje na sceni dolazećeg vremena soliterizacije – sve to u pričama Mirka Markovića poprima onu neophodnu boju nostalgičnosti protkanu pitkim okerom humora biva svedočenje o univerzalnoj tajni lepote detinjstva prvih spoznaja pravde i nepravde lepote i ružnoće dobra i zla.