Citadela.doc

Rvanje sa Nepoznatim„Pretpostavimo da bilo to vidljivo ili ne svaki grad ima svoju citadelu. Pri tome da nijedan gornji grad nije pristupačan vidu u punoj meri. Za njihovu zajedničku istoriju međutim bilo bi najplodnije da su za razliku od ruševina akropolja u potpunosti nevidljivi. Tako bi se činilo verovatnim da je poneka anđeoska tvrđava čak i veća od urbanog naselja betonske džungle ili palanke ispod sebe. U pokušaju ocrtavanja njihove zemljopisne karte mimo svih upravnih i državotvornih granica stiče se utisak da su one srasle da se njihova predgrađa glavne ulice i mitologije svakodnevice slivaju jedna u drugu. Savremena književnost – ukoliko smo kadri za međusobno čitanje – navodi nas na takvo ubeđenje. Možda se zamrse ne samo naše akropole nego i naše priče koje se dodiruju vode dijalog jedna s drugom...” – tim tekstom je pokrenut s jeseni 2000. godine znači pre tri godine urbani srednje-istočno evropski prozni eksperiment Priče sa Makropolja. Tekstovi su objavljivani u ritmu nastajanja na stranicama webmagazina zEtna uvek sveži iz optike novonastalog segmenta ne bi li se ostvario uvid u date stvaralačke procese čiju važnost ni uređivanje ove zbirke dakako ne namerava da porekne.Poduhvat se sastoji iz (zaključno s današnjim danom šest) serijala koje pišu po dva književnika Mađar i Srbin. Četiri serijala su već završena ostali još traju a s vremena na vreme pokreću se i novi.Proze za četiri ruke često karakteriše konfliktna autorska zajednica jer pojedinci koji generiraju tekst pripadaju različitim književnostima imaju drugačije životno iskustvo interesovanja žive neku drugačiju istoriju često ni generacijski nisu isti. A da ne pričamo o karakteru. Specifično je i to da među partnerima ne postoje ranija lična poznanstva. Tako ostvarena zajednička dela nose na sebi sve oznake rvanja s Nepoznatim: mogu se otkriti zahvati i trikovi kojima jedan autor pokušava da namami drugog u svoju priču. Ipak i ovu borbu (kao uglavnom i svaku drugu) prvenstveno vodi svak sa sobom.