Priče na putu

Čitajući Pantićeve Priče na putu uveravam se neopozivo da je putopis u našem dobu zaista promenio i lik i sadržaj i da bi se zato moglo razmišljati i o granicama i okvirima tog žanra: od velike pa i opasne avanture otkrivanja sveta davno se prešlo na njegovo tumačenje i na korene njegovih promena. Te promene su nekad možda i manje od promena u glavi i duši putopisca tokom i posle putovanja i stalnih potvrda da je ceo ovaj naš književni svet u potpunosti izmaštan ali se on i pored svega ne razlikuje mnogo od stvarnog sveta. (...) Putujem sa Pantićem širom tog stvarno-izmaštanog sveta sa praga doma svog. Svuda pođi kući dođi posle oblaka nad Irskom vrati se pod naša nebesa o kojima je Crnjanski onako zaneto pisao. I mada se putovanje po Pantićevim knjigama ne može završiti mogu posle Priča na putu reći da je njegovo stalno putovanje po mislima i duši višestruko nadmašilo prepokrilo i zasenilo sva njegova putovanja po tuđim meridijanima i pod tuđim nebesima. (Đorđe Randelj)