Kristin koja je mahala iz voza

U prozi savremenih bugarskih pripovedača čija pojedina dela imaju lep odjek i u zagraničju ogleda se današnji bugarski život u svoj svojoj raspršenosti i protivrečnosti nastao u lavirintu tranzicionih vremena u kojima se slično kao i u drugim južnoslovenskim literaturama formira simbolička vizija autsajdera kao antiheroja. Na delu je sudeći po najprovokativnijim pričama napisanim u Bugarskoj na razmeđu starog i novog veka estetizovana predstava o malim ljudima koji se taman kao i njihovi preci u doba komunizma ne snalaze u životu ma kako on bio postavljen. Čoveku je izgleda tesno u svakom vremenu svejedno na koji mu se način nudi mogućnost i slika neke buduće sreće koja naravno nikada ne dolazi. I tu se izgleda ništa ne može: svaka utopija kad-tad postane naporna i tegobna svakodnevica. Upravo o tome pišu i savremeni bugarski pisci što se sasvim lepo i dobro vidi i u pričama iz ove knjige. (Mihajlo Pantić)