Naličje demokratije

Miću M. Tumarića vrsnog novira i odličnog pisca poznajem decenijama. Zajedno smo se otisnuli u spisateljske vode svako na svoj način. Zato mi je čast da ukratko (znam da se Tumarić grozi kilometarskih tekstova i besmisleno dugih rečenica) napišem svoje mišljenje zapravo recenziju rukopisa za knjigu „Naličje demokratije“.Ako me pamćenje ne vara ovo je njegova trideseta knjiga i na tome mu čestitam.Mića M. Tumarić nam u svojoj zbirci satiričnih priča „Naličje demokratije“ u svom stilu i maniru donosi pregršt priča. Kratkih i britkih. Ovde je došao do izražaja njegov prepoznatljiv stil. On koristi veoma kratke rečenice i time postiže što samo znalci umeju poseban tempo. Zato se njegova dela čitaju u jednom dahu.Moglo bi se reći da su sve priče u ovoj knjizi zapravo jedan lucidan pregled onoga što nam se događalo u proteklih dvadesetak godina. Od nastanka višepartijskog sistema i ratova do ustoličenja demokratskih procesa. Sve to je prikazano na jezgrovit i naravno satiričan način. Priče su upakovane u alegoriju sarkazam fantastiku... Mada se nigde ne kaže o kojoj državi je reč više je nego jasno da se radi o nama sa ovih balkanskih prostora što je autor i želeo.U knjizi „Naličje demokratije“ ima tačno 50 priča. Ako ih pažljivo pročitate one će vas vratiti u stvarnost. Možda će vas zabrinuti. Uznemiriti ili zaprepastiti. A upravo je to pisc i hteo. I uspeo je.