Priče o osobenjacima i malim ljudima

Priče o osobenjacima i malim ljudima otkrivaju Andrićevo pripovedačko umeće da se kloni stereotipa i da svoje junake pronalazi u svetu drugačijem i različitom od onog koji ih okružuje. Od priče Popodne u kojoj 22-godišnji pripovedač daje svoj prilog temama dosade i splina te tipu junaka „mladi starac“ do pripovetke Jakov drug iz detinjstva o 80-godišnjem piscu velikih hronika i nebrojenih pripovedaka nižu se priče o čudacima i mitomanima egocentricima i manijacima neurastenicima i hipohondrima usamljencima neženjama i samcima umišljenim piscima i logorejičnim pripovedačima lažovima i alkoholičarima kvaziautoritetima i lažnim ljubavnicima sitnim činovnicima i beznačajnim industrijalcima malim Napoleonima i generalima posle bitaka... Andrić tako čitaocu tom neumornom tragaocu za poznatim a novim predstavlja junake samosvojnih ali prepoznatljivih karaktera autentičnih a ipak znanih sudbina istovremeno prožimajući njihove životne priče neskrivenom ironijom latentim humorom i pritajenim saosećanjem.„Ja u stvari nikada nisam pisao knjige nego rašivene i razbacane tekstove koji su se s vremenom s više ili manje logike povezivali u knjige-romane ili zbirke pripovedaka.“ Ivo Andrić