Priče o deci

Ova knjiga pokazuje da Andrić kao veliki pisac nije zaobišao ni temu detinjstva. Svaka od ovih pričadirljiva je apoteoza dečijem mikrokosmosu i izraz života u jednom individualnom svetu dokaz bogatstvatoga sveta njegove angažovanosti ili pasivnosti agresivnosti ili produhovljenosti. Priče iz ove knjigeostvarene su u jednom zaletu u velikom nadahnuću izvučene su iz samog života iz duše iz dečijih potresnorazigranih čula iz slutnji nemira i snova. Iako Andrić razlaže najrazličitije životne situacije iposebno analizira ona stanja koja se u detetu pojavljuju u trenucima kad se život u njemu oglašava kaoneizvesnost kao zagonetka ili kao zamka priče su se u njemu oglasile kao neponovljiva umetnička lepota. Topokazuje da Andrić nije samo usavršavao svoje pripovetke u formalnom smislu već ih je strastveno i dugoživeo sve dok se nisu u njemu objavile kao emotivni kontrapunkti i kao misaona jezgra u kojima sukondenzovana iskustva i vizije života.