Ljubav u kasabi i druge višegradske priče

U višegradskim pripovetkama jednako kao i u esejima i pričama o detinjstvu u kasabi Andrić je u izvesnom smislu tematizovao sopstvena životna iskustva uvodeći ih na jedno šire umetničko polje. Sve ono što su bili njegovi intimni doživljaji odrastanja njegova sećanja na rano detinjstvo na krajolik i atmosferu višegradske kasabe na pojedine živopisne ličnosti koje su utisnule trag u povesti grada na legende i predanja koje je kao dete zaneseno slušao pisac je preoblikovao po meri umetničkog teksta univerzalizujući priču o zavičaju. Sagledane u nizu te proze kao da spontano formiraju jednu celovitu živopisnu polivalentnu sliku varoši i odrastanja u njoj. Rano piščevo životno iskustvo znanja koja je kroz usmena kazivanja sticao ili ih usvajao kroz lektiru upamćene slike i nataložena osećanja – sve je to bila ona riznica sirove građe iz koje je pisac zahvatao i u književnosti ostavio fiksiranu umetničku predstavu o složenim vremenima u istoriji Bosne i o prostoru na kojem su se vekovima suprotstavljali sudarali i koegzistirali različiti kulturni modeli.