Sunčanica

Izabrane priče iz tuđine od dolaska u Francusku do poslednje ljubavi. Kad su završili i poklonivši se počeli da izlaze jedan za drugim svetac zadrža jednoga od njih njemu najdražeg i upusti se s njim u dug i strpljiv razgovor. Ispričao mu je ceo svoj život. Govorio mu je o svom detinjstvu dečaštvu o nevoljama i snovima svoje mladosti o svojim prvim najslađim molitvenim zanosima. Rastajući se pred ponoć sa njim poljubio ga je grozničava i užarena pogleda i poklonio mu se do nogu. I to je bila svečeva poslednja ovozemaljska noć: u osvit su ga zatekli mrtvog s dvorogim žezlom klečao je pred ikonama zabacivši unazad svoje prefinjeno i bledo lice već hladno i bezglasno. Tako je i živopisan na jednoj staroj ikoni. iz priče„Svetac“