Šilom u čelo

Drugu zbirku priča Gorana Skrobonje (1962) pod naslovom (tipično hororističkim) "Šilom u čelo" čini 8 segmenata u rasponu od minijature do novele i od SF-a do Horror-a u čistim oblicima ili u različitim fazama preplitanja. Iako ova zbirka kao ni prethodna (takođe horor naslova) "Od šapata do vriska" nije konstruisana po nekom zadatom obrascu-konceptu dakle nema povezivanja delova u na prvi pogled uočljive celine nakon iščitavanja knjige nameće se ravan u kojoj egzistiraju sve priče - reč je naime o fenomenu vremena i njegovog sažimanja rastura izobličenja... Naravno ovde podrazumevamo kako poigravanje vremensko-stvarnosnom linijom koja je suštinski deo SF-a tako i autorovu nagradnju zavisnu od njegovog specifičnog tretiranja tema-ideja-zapleta priča...