Pisma Danilu Kišu

OVO JE KNJIGA: Posve neobična. Glasovi različitih pripovedača označeni su drugačijim fontovima i debljinom slova. Kada čitalac u drugoj polovini knjige otkrije da je pravi pripovedač jedan sasvim epizodan lik koji međutim dobija na važnosti zato što glavni junak špijunira njegov život kroz rupicu u zidu zatvorske biblioteke u kojoj služi nezasluženu kaznu postaje jasna i grafička igra u knjizi i njen naslov posle kojeg se Danilo Kiš više nigde ne javlja u romanu. Njega čitalac prepoznaje i oseća u tonu i atmosferi knjige Filipa Gajića kao i u formi koja je omaž poetici velikog pisca. ŠTA JE PROBLEM OVE KNJIGE: život u Srbiji devedesetih godina nemogućnost profesionalnog i emotivnog napretka kod mladih ljudi željnih da zgrabe svoj život. Porodica se raspada toplina se bezuspešno traži u kratkoročnim seksualnim avanturama a nežna pritajena iskrena i duboko čuvana ljubav iz detinjstva i mladosti kažnjava se onda kada se ispolji. Menjajući naglo u momentu zapleta žanr romana iz društveno-psihološke proze u trivijalan krimi roman autor simbolično pokazuje kako su takva vrmena preko noći menjala iz korena ljudske živote premetala njihove sudbine u nešto sasvim drugo i neočekivano. PRVA REČENICA GLASI: Pretrčao je ulicu kod železničke stanice.