Miljenici kralja Mide i druge priče

Početkom XX veka Rusiju je potresla serija političkih ubistava iza kojih je stajalo militantno krilo „Revolucionarne Socijalističke partije“ (tzv. Eseri). Osvrćući se na te događaje Džek London je u svom eseju Revolucija zapisao: „Vlast likvidira revolucionare. Revolucionari ubijaju državne služ benike. Na «legalna» ubistva revolucionari odgovaraju atentatima... Mislim i otvoreno kažem da su ovi ruski atentatori moji drugovi... Oni nisu Tolstojevi učenici a nismo to ni mi.“ Džek London svakako nije bio učenik „Diva iz Jasne Poljane“ već kako je sam to govorio – Darvina Hakslija i Spensera i iskreno je verovao da nasilje predstavlja neophodno sredstvo opstanka i revolucionarne borbe. Pripovetke Miljenici kralja Mide Neprijatelj celoga sveta i Golijat na najbolji način ilustruju ova njegova shvatanja pa će zbog toga biti veliko iznenađenje za čitaoce koji Londona poznaju isključivo po njegovim „omladinskim“ romanima Beli očnjak i Zov divljine.